Saturday, October 20, 2007

Трбушни плес

Младен Стевановић

Трбушни плес

Имамо ли ми културно наслеђе? Бели Анђео,Милешева,Хиландар,Стеван Мокрањац,Станислав Бинички, гусле, народна кола... У року од неколико минута може се направити солидан списак културних тековина Србије и Срба. Култура је ствар која циркулише, кружи, размењује се. Она је истовремено и печат идентитета једне нације, стваралачка снага родољуба. Али шта се деси, ако се сопствене тековине забораве, а крене у слепо помодарство и прихватање свега туђег? Коло је одавно ''сељачка'' игра, ниси уопште ''ин''... Туга

Балкан - део Европе под највећим исламским утицајем. 500 и више година. Исламски утицај је присутан од језика до културе. Авај, Отоманско царство више не постоји, сем у сновима вехабија и сличних. Међутим, много тога је осталог. Векови поробљавања су оставили трагове негде где се најтеже могу прочистити, у култури. Одавно смо навикли на турско-татарско-пакистанске ноте које нам красе радио станице, за којима омладина луди, а кад им се уз то пласира и МБ пиво - оде нација! О музичким квазипојавама би се могао написати омањи докторат, али хајде да се усресредимо на оно што се данас игра. Коло је остало ''привилегија'' само одређених културно-уметничких друштава, млађе генерације и не знају да га играју. Али има нама алтернативе, увезли смо нешто од драгих нам окупатора Турака - научимо наше девојке да врте стомаком, онако како су их паше по харемима терале. Одврнеш адекватну музику, пар лепих девојака и весеље може да почне. Отвориш школу, научиш их да играју оно од чега су им чукунбабе бежале и молиле Бога да их не снађе. Обучеш их са две-три крпице више од њихових ''звезди'' које певају о вешу, и ето нам извозног бренда. Па после се чудимо кад нам земљу зову Србистан...

Иронију на страну, ово што се дешава стварно није у реду. Како једна ''еуропска'' земља може да дозволи овако нешто?! Сами себе убијамо а нећемо да признамо. Као поносимо се Првим и Другим устанком, а овамо дахије и даље уживају као пре 1804. Сад да поново дође стари Фочо, одлично би се уклопио. Синђелић је умро бадава.

Хајде да направимо друштво за очување србских традиционалних кола и игара. Ионако штитимо све и свашта, ово ће ваљда постићи неки ефекат. Направићемо временску капсулу и у њу ставити све наше културне тековине које смо свету подарили. Па кад се Срби опамете, за неодређен број година и отворе је, биће ситно коло све до Стамбола. Само што ту постоји један проблем - хоће ли се Срби икад опаметити и узети своје у своје руке? Или ћемо вечито бити сенка великих сила које су овуда господариле? Од нас зависи, и то није слоган ЛДП-а већ болна реалност у којој се налазимо.

До отварања временске капсуле...

3 comments:

Anonymous said...

Bravo Mladene... Svaka cast!!!

Татјана said...

Коментар већ дадох, тематика је одлична ;)

Unknown said...

Лонг лив Млађа!