НЕЗАВИСНИ НОВИНАР

Добар дан. Ја сам независни новинар. Мој посао је веома узбудљив и динамичан. Сваки дан је посебан на свој начин. Толико пуно информација, разних догађаја, изазова... Ја заиста уживам у томе.

Верујте ми није било лако. Знате ли колико нас независних новинара има? Има нас ко гована. Значи конкуренција је заиста јака. Да би сте испливали и одржали се морате заиста да будете упорни и да себи дозволите свакакве ствари, стране нормалном човеку. Ево, да, рећићу вам како ја то постижем...

Прво да се разумемо, ја сам како сам рекао независни новинар. Значи ја не радим ни за кога, ја радим за новац. Односно за онога ко ми понуди највише новца. Шта је уствари оно што ја радим? То је мало коме јасно данас... Новинар се бави разним стварима. Чак и таквим за које никада не би сте ни помислили... Мој примарни посао је да одем негде где се нешто дешава и да вам то што се догодило јавим путем медија. Е сад, ствар је у томе што вам ја могу то што сам видео пренети онако како ја желим. И ето видите, они уствари мене плаћају за ту малу корекцију информација. Јер што би неко држао масмедије а да не искористи моћ манипукације коју они имају. Добро то је једно. Понекад дођу таква времена када се ништа забавно не дешава. Онда се мора нешто наћи, ископати или измислити у крајњем случају. Па тако обично потегнем неку аферу из прошлости, па је подгревам ко бајату сарму док се свима не смучи. Или једноставно идем около и тражим прљав веш. Досађујем њиховим комшијама, колегама и даљој родбини, која је увек спремна да из љубоморе нешто занимљиво каже. Ове моје колеге из жуте штампе, преврну контеинер испред нечије куће да би нешто пронашли. Мање више морам да се понашам као лешинар. Мада нас понекад зову и њушкалима. То је зато што понекад за нечији рачун морам да некога буквално шпијунирамо и да му дишемо за вратом. Да проверавамо где је био, с ким се нашао и све остало... Добро је да сам завршио с тим цимањима. Добро питате се шта сад радим ако не ово. Е ето сад сам се увалио у једну медиску кућу и рецимо да сам повукао Бога за муда. Сад седим по разним студијима и тако ћаскам с људима, тражим длаку у јајету, ловим их у лажи, прозивам их, опомињем их преко медија и тако... Сад пишем колумне у Времену или Данасу и тако... Као круну свог рада доживео сам да ме позивају да дајем мишљење, и да будем политички аналитичар...
Кад ме неко увреди, скочи десет НВО да ме брани. Ма кажем вам стварно уживам у свом послу...

Било ми је задовољство. До виђења...

Аутобус