И као Избори

Демократија је кад некопетентна већина изабере корумпирану мањину.

Џорџ Бернард Шо

Демократска Србија 20. јануара бира свог другог демократског председника. За оне који су заборавили, први је, актуелни Борис Тадић, јер су пре њега сви били председници скупштине са функцијом вршиоца дужности председника или полтрони Милошевићевог ''Србистана''. Полако улазимо, по ко зна који пут, у све могуће апсурде и парадоксе демократије који су набројани до сада, а неке ћемо и сами издвојити. Бићемо позивани да ''Узмемо судбину у своје руке'', гласамо ''ради наше деце и њихове перспективе'', те ''да раскрстимо са мрачном прошћошћу деведесетих''. Трагедија србског националног бића, доживљава, још једну перипетију.


Поред поменутих позива, бићемо преплављени огромним рекламним материјалом, од плаката преко новина све до телевизије. Са зидова одавно недовршених зграда ће нам се смејати стари знанци, у оделима од ''тричавих'' пет просечних плата. И најокорелијим мангупима је досадило да исцртавају ђавоље рогове по плакатима, премда ти рогови представљају праву слику и прилику Србије 2008. Ако и промашите плакат, билборд нећете моћи, јер се ипак за њега платило прилично. На страну то што је тим новцем могла да се помогне србска породица која месечно преживљава(не живи,него преживљава) са 4000 динара. Ако не излазите из куће и ово некако преживите, ТВ бомбардовања нећете никако. Политички маркетинг на телевизији је још скупљи од ''хартијеног'', али исто толико и делотворнији. На свакој телевизији ће нас угостити изнајмљени термини, џинглови са слоганима који ни трогодишњем детету нису занимљиви(''Јул је кул.''), па и по неки концерт који је кандидат организовао(стари добри ''Хлеба и игара''). Махаће се заставама, држати лекције из патриотизма, причати о тужној стварности у којој се налазимо, уз поменуте позиве о будућности и деци. Они смелији ће пак, позивати на егзекуције официра, ампутацију територије, полне,расне,верске,сексуалне и ко зна које више равноправности.

Од свих облика препуцавања, најтрагичнији је отворени студио. Два или више кандидата, крв и нож, оптужбе за крађе и преваре, прозивке о издаји, претње... А ако су случајно два кандидата у коалицији, или недај Боже кумови(што смо виђали), то неће умањити жар борбе. Ипак су ''идеје демократије и људска права'' изнад тих ''малограђанштина''. А кад прођу избори, дође други круг, један врло лако може подржати ''убицу/плаћеника/лопова'' који му је претходно био супарник у, нажалост типичном, препуцавању.

Слободном рачуницом се може предвидети сума од пар стотина милиона динара која ће бити утрошена из државне касе(читај: од нашег новца) на овавкво подсмевање разуму, хијерархији, а посебно староотачким заоставштинама, неретко и самом Православљу, на које ће се многи позивати током кампање.

Ова прича нема слика, довољно је мрачна и без њих. Последице југославизма, комунизма, па лажног национализма узимају данак у транзиционој демократији. Демократији, којој је ''фашиста'' Димитрије Љотић, с правом додао епитет ''јадна'' у безбожној Европи, коју је свети Николај раскринкао.

Срби, читајте књиге својих предака, па ћете знати који пут треба изабрати и како њиме ходити.