Обреновићи после 1903.

Младен Стевановић

Обреновићи после 1903.

Карађорђе је био слобода.

Милош је био држава.

Слобода се очувати може само у држави.

Слободан Јовановић

Период прве половине деветнаестог века, донео је Србима много значајног када је национални идентитет у питању. После четири века, полако је успостављена држава, укинут феудализам, а Срби полако добијају аристократију и то ону народну, од најистакнутијих људи тога доба. Не може се споменути овај период, а да се не наведу два најзаслужнија Србина тога доба: вожд Карађорђе Петровић и ништа мање важни, књаз Милош Обреновић. На страну њихове борбе и несугласице, обојица су имала исте циљеве, исте идеје и исту љубав према Српству и Србима. Нажалост, ова отворена борба, је почела, а и завршила се убиством – Карађорђевим 1817. и Александровим 1903. Од Мајског преврата и убиства Александра и Драге Обреновић, влада мишљење да се лоза Обреновића угасила. Међутим, једна династија се не уништава за једно вече, ма колико вартоломејско оно било. Потомци Обреновића и дан-данас живе, како они по женској линији, тако и чисто мушки потомци Обреновића.

Легитимни мушки потомци ''угашене'' династије

Када су завереници разматрали кога би требало довести на престо Србије, по извршењу атентата, констатовали су да нема мушког потомства, ни по бочној линији. Истина, нити Милош, нити његова браћа Јован и Јеврем нису имали директног мушког потомства у том тренутку(ако изузмемо краља Александра који је Јевремов праунук). Међутим, очигледно је заборављена чињеница, да је Милош поред два рођена брата, имао и четири полубрата, за које се проверено зна да су имали мушког потомства. Његови родитељи, Вишња Урошевић и Теодор Михаиловић су били, како је и сам Милош говорио ''витобрачни'', те је Вишња са Обреном Мартиновићем имала два сина, Милана и Јакова, а Теодор из претходног брака имао синове Радисава,Радоњу и Радета, где су прва двојица имала мушког порода које допире и до доба краља Милана, а вероватно и даље. Право презиме књаза Милоша је Теодоровић, по оцу Теодору, међутим, он се прозвао Обреновићем, по полубрату Милану, кога је веома волео, а једно време се и потписивао Милош Теодоров(ић) Обреновић. Војвода Милан, син Вишње и Обрена, чувени Карађорђев војсковођа је имао сина Христифора(Ристу), који је умро у Петрограду1825. Не зна се да ли је Христифор оставио потомство, али се зато поуздано зна да је Јаков, други Милошев брат по мајци имао три сина, од којих је један, Ђока, имао директног, мушког потомства у наредним генерацијама, три генерације сигурно, а вероватно и даље. Милошева браћа по оцу, Радисав и Радоња, су имали синова, Радисав два, Радоња једног, али се такође поуздано зна, да су директни мушки потомци постојали у другој половини 19. века. Од Радоњиног сина Благоја, изникло је цело ново братство Благојевића, чији мушки потомци, вероватно постоје и дан-данас.

Треба напоменути, да су претходни бракови Милошевих родитеља, били апсолутно легитимни, јер другачије и не би могли да уђу у црквене евиденције, те не би нам били доступни податци о њима.

Потомство књаза Милоша

Убиством кнеза Михаила, 1868, гаси се директно мушко потомство кнеза Милоша, из Милошевог брака са кнегињом Љубицом. Потомци ''Оца Отечества'' постоје и данас, јер су Милошеве ћерке Петрија и Савка биле удате и имале по петоро деце. Савкин син, Федор Николић се упокојио 1903. године, оставивши иза себе сина истог имена рођеног 1871. Брак Петрије са Теодором Бајићем од Варадије, донео је петоро деце, од којих је син Милош био ожењен, а ћерка Атанасија имала два сина и две кћери. Можемо са приличном дозом сигурности рећи, да потомци Милошевих ћерки постоје и данас, највероватније у Војводини, с обзиром да су обе ћерке биле удате за Србе пречане.

Остало је забележено, и да је књаз, поред осморо деце у браку са Љубицом Вукомановић, имао и ванбрачне деце, и то најмање деветоро. Лоши здравствени услови и разне болести које су тада харале, учиниле су да многа деца умиру само неколико дана или месеци по рођењу. Тако се четворо Милошеве ванбрачне(а исто толико и законите) деце упокојило не напунивши ни пет година. С друге стране, док је боравио у Бечу за време изгнанства, Милош је добио сина(Александар Густав) и кћер(Марија Клара), од две различите мајке, за које се предпоставља да су оставили потомство. Такође, одавно је постојала претпоставка да је Миливоје Блазнавац, први српски генреал, ванбрачни кнежев син.

Потомци краља Милана

Краљ Милан је, поред синова Сергеја и Александра, имао и ванбрачне деце, и то два сина. Један се звао Ђорђије и умро је као дечак у Лозани,а други, Стефан Милан је завршио артиљерску школу у Француској. Стефан-Милан је оставио иза себе сина Мар-Еме Панку Обреновића, који је дао интервју крагујевачким ''Погледима'' 1998. Мајка Ђорђија и Стефана Милана је била Артемизија Христић.

Потомство Јеврема Обреновића

Јеврем Обреновић, председник Савета и управитељ нахија, имао је деветоро деце. Поред сина Милоша, чије ће мушко потомство доћи на власт после Топчидерског атентата, не сме се заобићи Јевремова ћерка Анка. Била је удата за Александра Константиновића, са којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Александар оставили потомство, како мушко тако и женско. Ваља споменути Анкину унуку Наталију, жену Мирка Петровића, сина краља Николе, са којим је имала петоро деце, од којих је један, Михаило, отац актуелног претендента на престо Црне Горе, Николе.

Закључак

Лоза Обреновића се, као што смо видели није заиста угасила. Потомци великог књаза, његове браће, као и краља Милана, постоје и данас, с тим што им се посвећује мање пажње у односу на Карађорђеве потомке. Улога Обреновића у стварању српске државе после вековног ропства је неоспорна и велика, и њихови данашњи потомци имају права да са поносом изговарају имена својих славних предака.

Напомена: сви генеаолошки податци изнети у овом тексту су преузети из књиге ''Родослови српских династија'' – Радош Љушић, Андрија Веселиновић, Нови Сад: Платонеум, 2002.