Friday, July 4, 2008

Чије су хрватске домољубне песме?

Од Руђера Бошковића и Џива Гундулића, преко фелдмаршала Боројевића, па све до Николе Тесле, одређени историчари у Хрватској, али и шире, покушавају да докажу да је доста тога на овом свету – у ствари хрватско. Поред поменутих великана, неки у свом безобразлуку иду и даље, те тако данас имамо чак и хрватску ћирилицу и хрватске гусле! Да ту нешто не ваља, већини је одавно јасно, но, веровали или не, ствари могу отићи много даље.


Светозар Боројевић - крштен у Православној цркви, његов отац је био православни свештеник, данас је он за хрватске историчаре - Хрват!


Родољубиве песме – најлепши стихови посвећени вољеној земљи и народу. Срби имају доста дугу традицију неговања патриотских осећања, практично још од доба Турака и првих гусларских песама. Не постоји ни једна епска песма, било ког циклуса, а да она не саджи макар делић здравог националног поноса. Народно песништво је доживело свој врхунац у стваралаштву Филипа Вишњића, кога с правом називају ,,србски Хомер'', а попримило уметничку димензију у ,,Горском вијенцу'' владике Петра II Петровића Његоша. Средином 19. века, међу Србе долази романтизам, стидљиво и полако, а са њим и први стихови посвећени србској земљи, односно србском народу, у том стилу. Још је Бранко Радичевић у свом ,,Ђачком растанку'' величао србско царство и Небеску Србију, да би се тај ,,тренд'' наставио у песмама Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, а доживео кулминацију у стваралаштву Дучића, Шантића, Ракића. Без обзира на тренутке дисконтинуитета србског родољубивог стваралаштва, данас се можемо похвалити завидном заоставштином када је овај тип поезије у питању.


Два велика србска родољубна песника - Јован Дучић и Милан Ракић


Када спознамо нашу националну књижевност овог типа, вероватно би многи констатовали: ,,Па добро, то је присутно и код других, суседних народа''. Ова констатација јесте тачна, али да ли је свуда та врста поезије оригинална?

Иако до пре само стотинак година маргиналан и мали народ, без своје државе више од осам векова, данас се Хрвати поносе својим ,,тисућљећем'', ,,славном домовином'', ,,богатом културом''. После распада СФРЈ и обнове хрватске државе, по први пут после 1102(НДХ се као творевина Трећег рајха не рачуна), у тој држави почиње да се развија култ ,,домољубне поезије''. Многи то сматрају тековином рата 1991-95, а свакако је највише утицао Марко Перковић познатији као Томпсон. Овај анонимни певач, популарност је стекао песмом ,,Бојна Чавоглаве'', снимљеном почетком рата, а у којој прети србским добровољцима да ће их њихова(хрватске војске прим. Аут.) рука ,,стићи и у Србији''. Песма иначе почиње павелићевским покличом ,,За дом, спремни'' , а занимљиво је, да је после ове песме, Томпсон изградио солидну каријеру певајући овакве и сличне песме. Треба још и напоменути то, да су ,,Чавоглаве'' заправо интегрална верзија песме ,,Нећете у Имотски'', настала због чисто усташких порука ове друге. Но, оно што је најбитније, сама песма је обичан плагијат.

О везама између усташког и партизанског покрета не траба посебно говорити, али да се мелодија једне партизанске песме, у нешто бржем извођењу, а уз то одсвирана на електричној гитари и модерним инструментима, пласира већ годинама као најпознатија домољубна песма, мало је знана чињеница. Паризанска песма ,,Сиви соколе'', настала у периоду Битке на Сутјесци има апсолутно исту мелодију, с тим што је ритам незнатно спорији, а завршетак у апсолутно истој равни. Песма описује ,,херојство'' Јосипа Броза и погибију Саве Ковачевића, а најмлађи аудио снимак ове песме је старији од Томпсоновог првенца добре три деценије. Захваљујући интернету, ова тврдња се лако може доказати упоређивањем песме ,,Бојна Чавоглаве''( http://www.youtube.com/watch?v=VvDkHG29gqM ) са песмом ''Сиви Соколе''(http://www.youtube.com/watch?v=Skue0ec5Bn8).


Део атмосфере са једног Томпсоновог концерта

Овај популарни хрватски певач, није се зауставио на копирању туђихе мелодија овде, већ је отишао и даље. Његова друга најпознатија и најсрбофобичнија песма ,,Аница, книнска краљица'', у коме прети да ће ,,запалити Крајину до Книна'', такође је плагијат, али овога пута, једне песме која је оригинално четничка, тј. Равногорска! Иако делује више него чудно, мелодија је више него слична ,,Песми народним првацима'', коју је Милан Мића Петровић снимио далеке 1981, више од деценије пре Томпсоновог хита. Свакако да је ритам спорији у ,,Песми народним првацима'', али основна мелодија је идентична. Врло лако се и то може упоредити: Песма народним првацима (http://www.micapetrovic.com/mp3/Pesma_narodnim_prvacima_.mp3), Аница, книнска краљица (http://www.youtube.com/watch?v=U2dS3XKJOqU).

Било како било, Томпсон није једини нити први који је србске песме копирао, неки су то урадили много пре њега, али и на много бестиднији начин. ,,Марширала краља Петра гарда'' је србска песма из Првог светског рата, иако је многи сматрају равногорском, а краљ Петар који се у песми помиње је заправо краљ Петар I. То није сметало хрватској тамбурашкој групи ,,Златним дукатима'' да 1991. сними песму ,,Корак иде за кораком''. Додуше, и та песма је интегрална верзија песме ,,Бој се бије, бије, усташки се барјак вије'',(видели смо да имају обичај да сниме проусташку верзију песме, па потом другу у којој неће бити поменут поглавник, мртви Срби и сл.) настале или за време НДХ или касније од усташке емиграције(тамбурашко извођење и делимично измењен текст неће никог заварати). Било како било, плагијат је овде више него очигледан: Златни дукати – Бој се бије, бије (http://www.youtube.com/watch?v=EPZC_IJvBaQ) , односно њена радикална верзија (http://www.youtube.com/watch?v=uN-8Nr-Z59M)

Иста група је 1991. снимила, уз тамбуре, још једну песму по чисто србској мелодији. Поново се ради о музици једне равногорске песме, коју је Милан Петровић снимио десет година раније. У питању је песма ,,Омладинци Равногорци'', настала још у периоду Другог светског рата. Наравно, тамбурашко извођење је и овде присутно као незаобилазан детаљ. Иако не можемо са сигурношћу да кажемо како је ова, па и остале мелодије, стигла до хрватских извођача, највероватније је, да се то догогило преко усташке емиграције, која је свакако пратила деловање србске емиграције, па тако и музику. Сличности су, и овде више него видљиве: Ој Хрвати, ој јунаци(http://www.youtube.com/watch?v=8rdW68lqwlg) Омладинци Равногорци(http://www.micapetrovic.com/mp3/Omladinci,_Ravnogorci_.mp3)



Милан Петровић Мића, најпознатији певач патриотских песама ван Отаџбине био је небројено пута мета хрватских плагијатора

Поред равногорских, наши западни суседи музичари, нису се либили да ,,мало'' измене и старије песме. Тако је стара србска патриотска песма ,,Ој Србијо, мати'', постала ,,Ој Хрватска, мати''(обично уз скандирање иде и додатак ,,Србе ћемо клати''). ,,Ој Србијо мати'' је настала почетком 20. века, по свој прилици пред Први светски рат, због спомињања Босне,Војводине и Лике, мада не треба искључити могућност ни да је настала пре, у 19. веку(податци су више него оскудни и варирају од извора до извора). ,,Ој Србијо мати'' су код нас први снимили протојереји Владо Микић и Радомир Перчевић још 1989. године, поводом шест векова Косовског боја, док је Мића Петровић то урадио 1984. За разлику од њих, Хрвати су песму, уз Хрватску замењену Србијом почели да певају тек крајем деведесетих и то на утакмицама (,,Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати''). У новије време, на интернету се могу наћи верзије које се од наше песме разликују једино по томе што је Србија замењена Хрватском, а део који спомиње Црну Гору је избачен. Да је ово аутентична србска песма доказују нам и следећи стихови, које су наша браћа-небраћа преузели без икакве измене:

,,Срем, Банат и Бачка,

три срца јуначка''

Ако је Срем делом у данашњој Хрватској, а за време НДХ био је цео у њеном саставу, зашто се помиње Срем и можемо да разумемо. Али Банат и Бачка, нити су икад били део хрватске државе, нити имају значајан хрватски етнички фактор. Ово јасно указује, да се стихови односе на Војводину Србску, те да је ,,Ој Хрватска мати'' чист плагијат. Ој Хрватска, мати (http://www.youtube.com/watch?v=EV4vFS38QK4) и Ој Србијо, мати (http://www.youtube.com/watch?v=4shaVyGpSF8).

Никола Урошевић Геџа, познати певач србских патриотских песама, је 1991. снимио песму ,,Чувај нам Боже Србију'' која се налазила на истоименом албуму. Мелодија доста наликује на ону из равногорске ,,Планино мајко'', с тим што је ритам мало бржи. Поред Урошевића, ову песму су нешто касније певали и други извођачи, али од 1992, певају је и ,,домољубни'' певачи, почев од Ђанија Маршана. Музика је нешто измењена, али су стихови или слични онима из србске верзије или идентични. Хрватска је, свакако замењена Србијом: Чувај нам Боже Србију(http://rapidshare.com/files/106628550/Nikola_Urosevic_Gedza_-_Cuvaj_Nam_Boze_Srbiju.mp3) , Боже чувај Хрватску(http://www.youtube.com/watch?v=y2ut2dv_C_Q)

После равногорских и класичних родољубивих, отишло се и корак даље у присвајању песама. Овога пута, у питању је једна корачница Србског Добровољачког Корпуса, по имену ,,Ја знам свој циљ''. Избацивши део који спомиње Србију, ,,Савез извиђача Хрватске'' је добио своју химну. Ово је несумљиво плагијат, јер осим што је назив песме, као и 80% текста идентично, ова корачница је старија добрих 60 година од хрватских извиђача. Ја знам свој циљ(http://www.snp-zbor.com/mp3/Pesme%20pobede%20-%20ja%20znam%20svoj%20cilj.mp3) и као химна Савеза извиђача(http://www.sih.hr/vijesti/vijest.asp?poruka=172 погледати ,,Одлуку о химни савеза извиђача Хрватске'').


Србски добровољци марширају уз песму, не слутећи да ће иста постати химна младих извиђача Хрватске

Како знамо да се хрвстски национализам заснива на идеологији Анте Старчевића и његовог имењака Павелића, историја на присвајању територија које никада нису имале везе са хрватским етносом, језик је ,,позајмљен'' од Срба(лично Гај признао у ,,Даници илирској''), култура на заоставштини што Срба, што Аустро-Мађара, и најзад родољубиве песме на плагијатима србских песама, поставља се питање, могу ли се данашњи Хрвати звати нацијом? Ако неко не може да искаже љубав према сопственој земљи и народу, на најлакши могући начин за то, а да притом то његово дело има печат оригиналности, с правом можемо констатовати да је хрватска нација један вештачки производ. Хрватски менталитет најбоље описује управо један наш песник, велики родољуб, творац величанствене песме ,,Аве Сербиа'', Јован Дучић: Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се ничег не боје, већ зато што се ничега не стиде!

9 comments:

Mali said...

Рассказ о ваннах изготовленных из акрилла, которые вы сможете заказать в нашем магазине
Акриловые ванны Радомир изготавливаются в РФ уже +более_
35 15 лет.
ЗАО "Радомир-пласт-форм" является самым лучшим в области создания и сбыта гидромассажных ванн, что
засвидетельствовано
Дипломом лучшего третьего всероссийского конкурса "1000 лучших предприятий России в 2002 году".
Врученный диплом вручен Экспертным Советом при Правительстве России.
Торговый бренд Радомир пользуется достойным уважением у населения.
По итогам работы 2008 года Фирма Радомир опять отмечена, как лучшая Компания года.
Завод по выработке акриловых ванн Радомир, гидромассажных ванн Радомир, душевых кабин Радомир, душевых боксов
Радомир помещается на двух промышленных территориях в городе Ковров Владимирской области.
Заводы компании Радомир располагаются на территориях около 8 гектаров, и в планах на ближайшее будущее -
постройка ещё
нескольких производственных мощностей для изготовления акриловых ванн Радомир и душевых кабин Радомир.
Компания Радомир все время обновляет ассортимент выпускаемых изделий. Раз в месяц вводится 1-2 новых модели
акриловых
ванн, душевых кабин, душевых боксов.
На всех этапах произведения осуществляется суровый контроль ванны и душевых кабин фирмы Радомир.
После сборки каждая акриловая ванна и душевая кабина компании Радомир
проходит контроль на специальном стенде, и, в случае выявления неискоренимых дефектов, не поступает в продажу.
При производстве акриловых ванн и душевых кабин предлагается австрийский высококачественный материал
производства
групп заводов «Senoplast»
Ванны и душевые кабины популярнейших мировых торговых марок: «Jaccuzzi», «Teuco», «Albatros», «Villeroy&Bach»
изготавливаются из
аналогичных материалов.
Компания Радомир уже не менее 6-ти лет тесно работает с Национальном Институтом Здоровья (город Санкт -
Петербург) по
тема и изучения воздействия гидромассажа на здоровье человека.
Акриловые ванны Радомир созданы по рекомендациям лучших учреждений медицины и здравоохранения.
Гидромассажная ванна Радомир действует без шума и вибраций.
Водные и воздушные струи настраиваются по Вашему удобству. Струи воды, обогащенной кислородом, оказывают влияние
именно на те
части вашего тела, которым Вы бы желали придать сил, а также улучшает оборот крови в организме.
http://sanmoll.ru/
Ванны Радомир имеют как ручное, так и электронное руководство функционированием гидромассажа.

Anonymous said...

Хвала за занимљиве информације

Anonymous said...

Зашто не:)

Anonymous said...

Hello. And Bye.

Anonymous said...

Просто интересно :) Чего вы боялись в детстве? Может боялись какой-нибудь фильм,мультфильм, или же вам в шкафу или же под кроватью какое-то существо мерещилось?
Я вот в детстве боялась заставку к телесериалу "Моя вторая мама", где девочка бежит к маме,а мама как оказалось манекеном и у нее отваливается рука и голова. Недавно еще раз увидела эту заставку, вот и вспомнилось) А чего боялись вы?

[url=http://2nt.ru/go/serial.php]Вообще любой сериал и особенно новинки я качаю тут [/url]
[url=http://2nt.ru/go/teets.php]Молодежное видео тут[/url]

Anonymous said...

And how about song "Боже чуваj Србиjу"? Is at a double plagiarism?Djani Marsan has stolen Gedza`s "Чуваj нам Боже Србиjу" and made "Боже чуваj Хрватску" and then some Serb has stolen Marshan`s song and made "Боже чуваj Србиjу"?
http://video.yandex.ru/search.xml?text=boze%20cuvaj%20srbiju&where=all

Anonymous said...

Вот свежие киноленты что я нашла в сети из рабочих

Anonymous said...

Варез - качай всё бесплатно.

Anonymous said...

http://congbachessne.tk/ind/anketa40025.htm Проститутки M. Достоевская - Индивидуалка Кристина, +7 (925) 825-83-50
http://cercrgeanosed.tk/checked/anketa/86971 Оценки Настя, Москва, (915)4684806
http://chlorigheiru.tk/comments/anketa/50139 Отзывы о девушке Аля , Москва, (916)0541205
http://lyuscenavfas.tk/ind/anketa87081.htm Проститутки Индивидуалка Карина, +7 (931) 269-26-37
http://rambdacountcus.tk/ind/anketa78226.htm#tp37170 Проститутки Индивидуалка Оля, Район Центр, +7 (950) 208-14-28

где проститутки в севастополе